Светски дан заштите озонског омотача

У амфитеатру наше школе је 16. септембра 2022. јавним часом обележен  Светски дан заштите озонског омотача. Јавни час су организовали наставници Емилија Станчић Вучковић, Светлана Недељковић и Марко Видаковић са ученицима свих разреда смера Техничар заштите од пожара. Наставница ликовне културе Снежана Перовић је са својим ученицима ликовним радовима везаним за јавни час израдила пано који је постављен испред улаза у амфитеатар. Јавним часом смо желели да обележимо овај дан и подстакнемо ученике на размишљање о значају заштите озонског омотача и његовог очувања.

  • 16. септембар је Међународни дан заштите озонског омотача, јер је на тај дан у Монтреалу у Канади 1987. године усвојен Протокол о заштити озонског омотача.
  • До данас је преко 190 земаља потписало Монтреалски протокол.
  • Србија је потписница Монтреалског протокола и ускладила је своје законе у складу са овим протоколом како би допринела заштити озонског омотача.
  • Нестајање озона у атмосфрери и настајање озонских рупа  представљају најважнији глобални проблем

ШТА ЈЕ ОЗОН?

Озон је алотропска модификација кисеоника чији се молекул састоји од три атома кисеоника. На стандардној температури озон је плавичасти гас, карактеристичног продорног мириса. Може се осетити на Земљи после грмљавина. Озон је лакши од ваздуха. Налази се на висини од 10-50 км изнад површине наше планете. Озон је врло редак гас. На тој висини на 10 милиона молекула долази само 3 молекула озона. Озон је присутан и у другим деловима атмосфере, а у слојевима при земљи један је од опасних загађивача са штетним утицајем на плућа, док у горњим слојевима Земљине атмосфере спречава продор ултраљубичастих зрака до површине Земље. Озон је много нестабилнији од двоатомног кисеоника, О2. Он је снажно оксидационо средство, управо због своје нестабилности прелази у обичан, двоатомни кисеоник. У атмосфери озон настаје углавном под дејством Сунчеве ултраљубичасте светлости и при атмосферским електричним пражњењима. Електрични уређаји могу да генеришу озон, на пример: ласерски штампачи, фотокопирни апарати, апарати за електролучно заваривање и сви апарати са електромоторима стварају одређену количину озона, пропорцијалну снази мотора.

ЗАШТО ЈЕ ОЗОН ЗНАЧАЈАН?

Озонски омотач има важну улогу у заштити живота на нашој планети. Озонски омотач зауставља 97-98% смртоносног зрачења које долази од Сунца. Без њега би  изумро сав живот на Земљи.

ОЗОН КРОЗ ИСТОРИЈУ?

Историјски гледано, од открића озона до данашњег дана, у научном смислу важне су следеће године:

  • 1839. oткривен је озон приликом  извођења експеримената са електричним пражњењем,
  • 1850. доказано је да је озон природни чинилац атмосфере,
  • 1880. експериментално је доказано да озон веома ефикасно апсорбује сунчево УВ зрачење,
  • 1913. доказано је да се највећа количина озона налази у стратосфери,
  • 1920. конструисан је инструмент који омогућава мерење укупног атмосферског озона,
  • 1928. пронађене су супстанце које уништавају озонски омотач,
  • 1971. утврђено је присуство и измерена количина ЦФЦ-а у атмосфери,
  • амерички хемичари Роланд и Молина показали су да једињењења попут фреона и халона, која се претежно користе у производњи фрижидера, клима уређаја, боца за спрејеве и апаратима за гашење пожара значајно оштећују озонски омотач. Истраживачи су за ово откриће 1995. године добили Нобелову награду за хемију.
  • касних 70-тих година прошлог века примећено је да се озонски омотач тањи, научници су упозорили да је то последица широке употребе хемикалија које уништавају овај Земљин заштитни атмосферски појас
  • 1974. утврђен је план акције за заштиту озонског омотача
  • 1985. Објављена појава озонске рупе изнад Антарктика (Јужног пола), УВ зраци, који пролазе кроз рупе долазе до Земље повећаним интензитетом.
  • 1986. године, истраживања су потврдила тезу: што је више хлора у атмосфери, мања је количина озона. Супстанце чији је комерцијални назив фреони, оштећују озонски омотач. Тих година су скоро сви фрижидери, клима-уређаји, разни спрејеви, апарати за гашење пожара и други уређаји користили фреоне у свом раду.
  • 16 септембра потписан је Монтреалски споразум. Супстанце које оштећују озонски омотач добрим делом утичу и на климатске промене, њихово избацивање из употребе ставља Монтреалски протокол у први план у погледу заштите климе. Циљ споразуума је да се ниво супстанци које оштећују озонски омотач врати на ниво пре 1980. године.

КАКО НАСТАЈУ ОЗОНСКЕ РУПЕ?

Озонски слој оштетили су фреони и халони.  До 1930. године расхладни уређаји су  као расхладно средство користили отровне гасове амонијак, сумпор-диоксид… Након пуно несрећа са цурењем гасова научници су 1928. створили “чудесан гас” мешавину која није отровна и  назвали су  је Фреон. Од 1930. године прошлог века почињу масовно да се користе расхладниуређаји који користе Фреон. Фреони се користе и као потисни гас у дезодорансима, лаковима за косу…  Фреон је, као и озон, лакши од ваздуха што значи да ће се попети у атмосферу до озона и тамо остати. Под утицајем УВ зрака, из њих се ослобађа јон хлора. Он „напада“ молекуле озона и разбија их на молекул кисеоника и на атом кисеоника. Један јон хлора може да унисти до сто хиљада молекула озона.

Мерењима је установљено да један молекул фреона у атмосфери остаје 50 до 100 година, што значи да ћемо последице употребе фреона трпети још дуго.

Халони су изузетно ефикасна средства за гашење пожара, гасе све врсте пожара, нешкодљиви су за опрему и материјале, потпуно испаравају, електрично су непроводљиви. Халони поред фреона  припадају супстанцама које уништавају озонски омотач и на листи су контролисаних супстанци. По хемијском саставу, халони су засићени угљоводоници, код којих је угљеников атом окружен атомима халогених елемената: хлором, флуором, бромом или јодом. Присуство халогених елемената даје велику способност гашења пожара, али управо ти елементи пре свега хлор и флуор су кривци за настајање озонских рупа. Халони су и даље у употреби јер су незаменљиви приликом гашења пожара у авионима, за гашење пожара мотора, за заштиту кабине за посаду и товарног простора и за личну заштиту службених лица (војска, полиција, ватрогасци…).

ПОСЛЕДИЦЕ ОЗОНСКИХ РУПА?

Као последица настајања озонских рупа, односно продирања УВ зрака на Земљу чешћа су обољења коже, слузокоже и очију како код људи тако и код животиња на свим географским ширинама. Од рака коже  годишње оболи 2-3 милиона људи. Истраживачи упозоравају да ће у будућности обољевање од рака коже расти за 2% за сваки нови проценат оштећења озонског омотача. Овоме су подложнији људи бледе пути, светлих очију, са пегицама, већим бројем младежа као и сви они који у породици имају неког ко је оболео од рака коже. Повећано УВ зрачење утиче на функцију имуног система што доводи до бројних инфекција. Прекомерно УВ зрачење доводи до смањене плодности људи, животиња и биљака. Продирући кроз  воду УВ зрачење штетно делује и на фитопланктоне који су храна многим воденим врстама. УВ зрачење утиче на превремено разарање синтетичког материјала као што су пластичне масе и боје. Повећана радијација оставља последице на климу, здравље људи и животну средину у целини.

КАКО ЗАШТИТИТИ ОЗОНСКИ ОМОТАЧ?

Једино дугорочно решење проблема је истискивање фреона и Халона  из употребе, тј. проналазак или коришћење постојећих алтернатива. Развијање свести код људи о рециклажи. Један бачен фрижидер због цурења фреона има штетан утицај на озонски омотач као издувни гасови једног аутомобила за годину дана. За одржавање домаћинстава треба одабрати производе са натписима toxic free или природне производе. При избору дезодоранаса, лакова за косу и сличних спрејева наш избор би требало да буду они са ознакама ozone friendly. Бригу о клима уређајима поверити стручним лицима јер усред нестручног баратања Фреон може доћи у атмосферу. Приликом куповине нових расхладних уређаја купити оне који не садрже Фреон. Помоћи планети да покрене обнову озонског омотача садњом дрвећа.

Све државе треба да донесу Законе о контролисаној употреби фреона и халона. У Србији је из употребе избачено 650 тона супстанци које оштећују озонски омотач. Банка халона је део пројекта којим треба да се обезбеди контрола потрошње, елиминација и замена халона, у циљу заштите озонског омотача, а да се притом не угрози ефикасност система за заштиту од пожара. Банка халона представља постројење за: прикупљање, пречишћавање и рециклирање, контролу квалитета и складиштење халона који се налазе у системима за гашење пожара. Процењено је да се у нашој земљи, у стационарним системима за гашење пожара, налази око 250 [т] халона 1301, док у мобилној опреми има око 1000 [т] халона 1211. Рециклирање халона врши се у постројењу затвореног типа. Након рециклирања, изврши се лабораторијска анализа, рециклираним халоном се пуне боце и враћају корисницима. Нерециклирани халон се чува уз сталан надзор. Врло битан елеменат Пројекта управљања Банком халона је формирање базе података, која садржи све информације, везане за коришћење халона.