Данас је био посебно емотиван дан за наше драге матуранте, а и за њихове разредне старешине, поготово ако су све четири године били са њима. Дан који ће да памте целог живота.

Четири године као да пролетеше. А због ове ситуације са короном нису баш биле сјајне. У последњих годину дана није било дружења, мада га је било у неком виртуелном свету, али знате и сами да то није исто, није било екскурзије, и ко зна чега све још…

Дошло је време за то, да и они оду из наше школе, свако својим путем, у непознато и познато, па где их пут одведе…

Па срећно им било! Нека сви нађу свој пут, да буду срећни и задовољни…